Neobični planovi za budućnost

Sa mnom radi, u Njemačkoj, kod istog vlasnika neki mladi Nijemac. Kad smo se pobliže upoznali, polako mi se počeo jadati:
-Ja moram raditi, a nikako mi se ne radi. Ne radi mi se jer su mi roditelji bogati. Obadvoje ih je u mirovini, a povrh toga rade i privatno. Ne mogu ih smisliti. Čekam trenutak kad će me brzojav obavijestiti o njihovoj smrti – da prestanem raditi i da se dočepam njihove ušteđevine i ostavštine. Onda mogu čitav život uživati kao car.
Upitam ga, ide li on k svojim roditeljima u posjet. Odgovorio mi je:
-Dakako da ih posjećujem! Za svaki njihov imendan ili Božić obavezno idem k njima. Pozajmim novca i kupim im darove. Pa, stoga me moja majka i hvali. Drugima govori da nitko nema tako dobroga sina kao ona. A kad bi samo znala što joj želim i kako želim da ih što prije nestane sa lica zemlje, javno bi me se odrekla. Oni misle da sam ja dobar. Oni misle da su me dobro odgojili. Baš zato što misle da su uspjeli u odgoju i da sam ja dobar, zato i danas samo radi mene rade, kao starci zarađuju.
Pitao sam ga što će činiti od tolikog bogatstva? Odgovorio mi je da to za života sigurno neće moći potrošiti. Nije se dao smesti, jer o tome je dugo razmišljao:
-Imam ja puno planova s njihovim blagom. I, daj Bože, da mi dotekne. Kao prvo, kada umru, želim se oženiti ženom koja će biti prava majka. Zatim ću izvan grada kupiti kuću, kakvih će malo biti u drugih. Pa onda putovanja, izleti, provod i uživanje… Djeci ću dati samo školu i ništa više. Neću im ostaviti ni marke ušteđevine. Dapače, nastojat ću da im ostavim što više duga ili kredita.
Ja, malo u čudu, upitah ga: -Pa kako to? Ti si dobio toliku ušteđevinu i gotovinu, a svojoj djeci ćeš ostaviti dugove do grla?
-Imam i to svoj veliki razlog – odgovara mi. Ja svoje roditelje ne volim. Želim im što prije smrt, zato što se veselim onomu što iza njih ostaje. Da se meni ne bi dogodilo da mi djeca misle ono što ja mislim svojim roditeljima, ostavit ću im iza sebe nekoliko stotina tisuća maraka duga. Tako će me pod starost morati paziti i misliti da ću sve ja to vratiti. Ako ima dadnem sada ono što su meni dali moji roditelji, onda je moj život gotov i ostat ću sam i napušten.

N.N.